Može, itekako može kad shvatiš da pripadaš većini! Na dobro jutro prvo sebi reći: “Ja sam većina!”, a postaje mnogo lakše kad čuješ hor iza sebe koji izgovara isto
Posle proslave Nove godine uz Dinu, petarde i smog, Sarajevo će naredno jutro opet pitati za vodu. Banja Luka, nakon vina, piva i grupe izvođača, pitaće za grejanje. A baš me uveselio oglas (objavljen 14. 12.) Kliničkog centra Banja Luka – licitacija za “prodaju pomija u viđenom stanju”, sa početnom cenom 80 KM mesečno bez PDV-a. Pominjem ja uvek onu staru da za dobru svinju nema loše pomije. Što ne važi za Predsedništvo BiH, gde je kupljen tepih od 12.000 KM.
Tu je ona o cipeli bečkoj i nozi ličkoj na trotoaru od 360.000 KM. U viđenom stanju bh. građani i dalje gutaju svoje političke pomije.
Mostar nakon skoro deset godina proslavlja Novu godinu na otvorenom i, uz brojne sponzore, čekaće i dalje izbore. Pošto je upriličena nakon toliko godina, možda to daje nadu da će nakon isto toliko godina Mostar imati i izbore na otvorenom.
Tuzla sa Amelom Ćurićem u novogodišnjoj noći i istim mamurlukom narednog jutra u vidu propalih firmi. Bijeljina će propustiti ponovo da dočeka tu međunarodnu na otvorenom, ali za onu srpsku verujem da će se naći para, kao i uvek. Trebinje uz Osvajače, što je neviđena simbolika uz svu političku retoriku i gotovo rat u toj opštini. Kako li će Zeničani preživeti Krivo je more i Jedina moja uz onoliko zagađenje, meni lično je misterija.
Srbi su u prednosti što će na mamurluk samo dopuniti malo i ceo im januar u veselju prođe. Minuli rad, stabilnost budžeta, borci i penzioneri ostaće za februar.
Uostalom, čemu razmišljanje o tome kad su naredne godine izbori u Austriji, Holandiji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, Poglavlje 50 u EU vs Velika Britanija, a Trump preuzima predsednikovanje?! Jer, sve to utiče na BiH, u kojoj je, inače, mir, sloga, poštovanje, razumevanje i vrlo prosperitetna ekonomija, pa nam je zaista za brigu najveću ko će doći na vlast i kako će vladati. Mislim, ionako smo zdušno opredeljeni i uprli se da prebrodimo džombe i kratere na evrpskom drumu, ispunjavamo taj upitnik kao ludi, pa zamisli ako na vlast dođu svi oni koji nas neće tamo?!
Onako uzgred da napomenem da jedino u Nemačkoj za jotu prevladavaju oni koji misle da se EU treba proširiti i u ovaj naš srećni i stabilni vilajet. Francuska ne želi o tome, imali smo podršku Velike Britanije, ali tamo opet za jotu prevladaše oni koji bi Britaniju van EU, dok ostale zemlje ponekad samo okreću glavu u našem pravcu. Mnogi potajno navijaju i trljaju ruke na mogućnost da desnica totalno prevlada u Evropi. A i šire. S tim u vezi, po podacima Merriam-Webster online rečnika, najpregledniji pojam u 2016. je fašizam.
Ima i Sirija da se povazdan brinu i oni i mi, posebno naš svekoliki puk, koji zdušno komentariše i navija na društvenim mrežama, sveudilj uzdiše i svrstava se tražeći krivca i ne brinući o žrtvi, a da pojma nema šta se tamo zapravo dešava.
Dok su se ranije analitičari brojali na prste i svodili samo na nekoliko ljudi, sad su svi analitičari. Čim stave mikrofon pred tebe, analitičar si. Ja i dalje odbijam da me tako zovu i od sada ću tražiti ne da me potpisuju kao ekonomistu, kao što sam do sada zahtevala, već ima da piše “predstavnik većine u manjini”. Zašto? Jer sam deo većine koja je nezadovoljna, a predstavnik manjine u toj većini zato što i dalje tvrdim da postoje nepartijski i nenasilni metodi borbe da se nešto promeni. Želite dokaze? Evo nekoliko samo.
Otpor u Srbiji, za početak. Nama u susedstvu i vrlo blisko da se izuče načini. Pošto su svima po društvenim mrežama hit citati Mahatme Gandija, valjalo bi da znaju nešto i o Slanom maršu i Indiji. Britanija je oporezovala svojoj koloniji proizvodnju soli, pa je Gandi okupio samo 77 svojih sledbenika i krenuo na jednomesečni put peške do mora da je sami proizvedu: ono iskuvaš vodu i uzmeš talog. Slani marš je prikupio ljude svih veroispovesti, nicali su protesti širom Indije i Britanci su dozvolili Indijcima neoporezovanu so.
Ili primer iz Poljske, recimo. Akcija aktivista Solidarnosti u malom gradu Svidniku. Dosadilo im da u udarnom dnevniku slušaju kako im je lepo, pa su u to vreme izvodili svoje tv-aparate u šetnju. Televizor na civare, pa u šetnju po gradu. Jednog popodneva u Teheranu 2012. Fatma Iktasari i Šabman Kazimi su se obukle kao muškarci i otišle na fudbalsku utakmicu, što je ženama u Iranu zabranjeno. U pauzama skandiranja i navijanja, slikale su se na tribinama i okačile po društvenim mrežama. Poseta utakmici je postala simbol.
Sudanski aktivisti GRIFNA-e su u vreme diktature Omara al-Bašira usvojili narandžastu boju kao simbol i podstakli pristalice da uvek i svuda nose pomorandže.
I da ne nabrajam dalje primere iz celog sveta svima onima koji mi usresređeni na proslavu Nove godine i dešavanja u svetu (sic!) uporno dokazuju kako se ovde ne može izboriti. Može, itekako može kad shvatiš da pripadaš većini! Na dobro jutro prvo sebi reći: “Ja sam većina!”, a postaje mnogo lakše kad čuješ hor iza sebe koji izgovara isto. Uostalom, viđaćete me u državi i sa takvim natpisom na reveru.
DANI, 22.12.2016.
