Dok se u celom svetu ovaj otpad tretira kao opasan, odvaja na posebne deponije, a veliki deo reciklira, u Srpskoj čak ne postoji ni zakonski akt kojim se ta oblast reguliše.
Prema podacima najnovijeg istraživanja programa za okolinu Ujedinjenih naroda, količina elektronskog otpada svake godine raste za 40 miliona tona i tim predstavlja jedan od najgorih oblika zagađivanja planete Zemlje.
Ako uzmemo u obzir da je odlaganje ovog opasnog otpada u Srpskoj tek u začeću, građani gotovo da ni ne znaju kako postupiti sa njim, postavlja se pitanje, kako se kompanije, institucije i ministarstva rešavaju starih računara, telefona i ostalog otpada opasnog po okolinu?
Iako Zakonu o upravljanju otpadom postoji, akt koji detaljano propisuje mere zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, te način i postupak upravljanja ovim otpadom, tek je u izradi.
Ne ohrabruju ni podaci resornog Ministarstva u Srpskoj, koji pokazuju da u RS rade samo dva ovlaštena servisa za prikupljanje ovog otpada. Primera radi, samo u gradu Zagrebu postoje tri.
Uprkos svemu, iz Vlade RS stižu odgovori da se električni otpad planski zbrinjava na osnovu, za sada nepotpunog, Zakona o upravljanjem otpadom.
– Prikupljen otpad se zbrinjava isključivo preko ovlaštenih organizacija, a isti se centralizovano prikuplja od svih ministarstava i republičkih upravnih organizacija – objasnio je pomoćnik direktora sektora za ITO, Zoran Savić.
Dodaje da je ovlaštena organizacija koja za vladu radi ovaj posao “ČISTOĆA” a.d. Banjaluka.
Iako su institucije, zbog velike količine stare opreme, odgovornije, te otpad predaju servisima, nesavesni i neupućeni građani većinu ovog opasnog otpada bacaju u reke, šume, te na divlje deponije.
To potvrđuju i iz kompanija C.I.B.O.S., koja, sa sedištem u Sarajevu, ima svoje servise po mnogim gradovima, dok se reciklaža obavlja u Sarajevu i Tuzli. Posle reciklaže, neki delovi odlaze u Sloveniju, a krajnji reciklant je Kina.
– Nažalost, to kod nas još nije zaživelo, jer ljudi nisu upoznati. Imali smo nekoliko firmi koje su nam dovezle staru opremu, ali građani sami gotovo da i ne dolaze – kaže Zdravko Pepić, iz kompanije C.I.B.O.S. iz Prijedora.
Nebriga građana, ali i same vlasti, dovela je do niza klimatskih promena i nepogoda, jer ovaj opasni otpad najčešće završi negde u prirodi.
Student Mašinskog fakulteta u Banjaluci, Đorđe Tihomirović, kaže da se 90 odsto delova pojedinih uređaja može reciklirati.
– Ljudima su pune ladice telefona, baterija ili sličnih stavri, a u rekama ima više šporeta nego riba. Ali ništa me ne čudi, jer smo mi još ovek „na Vi“ sa reciklažom – kaže student mehatronike, dodajuću da su najveći problem punjači za telefon i baterije koji se često menjaju.
Odgovore od Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS, koji bi, bar po Zakonu o upravljanju otpada, trebao imati sve podatke vezane za ovaj opasan otpad, nismo dobili.
Uskoro deponija u Banjaluci
Direktor Javnog preduzeća regionalna deponija DEP-OT, Novo Grujić, kaže da se za sada ne bave prikupljanjem ovog otpada, ali da je i sam svestan koliko je to potrebno.
– Uskoro planiramo otvaranje recikažnog dvorište na deponiji u koje će se moći odlagati veliki kućanski aparati, jer znam da ljudi imaju starih električnih šporeta, frižidera, televizora koje nemaju gde da bace – najavljuje Grujić.
blic.rs
