Opozicione partije u RS sigurno će na izborima imati zajedničke kandidate za predsednika RS i člana Predsedništva BiH, ali je nepoznanica s koliko poslaničkih lista izlaze pred glasače.
Prema logici stvari, za Savez za promene bilo bi korisnije da izbegne rasipanje glasova i da sa Narodnu skupštinu RS i Predstavnički dom BiH nastupi sa što manje ili eventualno s jednom poslaničkom listom. Ima onih koji veruju da je bi to bio poslednji pokušaj da se opozicija po osvojenim mandatima približi vladajućim strankama, a da bi onaj ko pobedi za predsednika RS verovatno formirao i vladu. Međutim, saznajemo da se na ovu temu još nije ozbiljno razgovaralo, a pojedinači stavovi opozicionih političara za sada se razlikuju.
– Lično mislim da ništa nije isključeno u ogledu zajedničke liste, ako se dogovore stranački organi – kaže potpredsednik SDS Nedeljko Glamočak.
Istovremeno, potpredsednik NDP Zdravko Krsmanović ubeđen je da će opozicione partije u RS na sledeće izbore najverovatnije ići sa dve liste za poslanike – jedna okupljena oko SDS, a druga PDP – NDP.
Krsmanović tvrdi da uzrok nisu velike političke razlike, već da su dve liste bolje matematičko rešenje budući da se u BiH poslanički mandati dele po proporcionalnom, a ne po većinskom sistemu.
-Na primer, u jednoj izbornoj jedinici sa 5.000 glasova dobijete jedan mandat. Da biste dobili drugi morate osvojiti 15.000 glasova. Zato je bolje ići s više listi tamo gde ste sigurni da ćete proći. Zato smo i prošli put išli na tri liste pa smo u izbornoj jedinici devet imali četiri poslanika, a da smo išli s jednom listom ne bismo imali ni puna tri mandata. Čudna je izborna matematika – kaže Krsmanović.
I Komunikolog Borislav Vukojević smatra da nema ništa od zajedničke liste opozicije jer, pre svega, to ne odgovaralo nekim potencijalnim poslanicima. Drugi problem je raspodela mandata o kojoj govori Krsmanović.
-Po formuli po kojoj se računaju mandati u BiH, opozicija bi više direktnih mandata osvojila sa dve, nego sa jednom poslaničkom listom. Ali, s jednom listom bi imali veći ostatak glasova nakon raspodele direktnih mandata. Zbog toga bi dobili više kompenzacionih poslaničkih mandata, a to opet znači rušenje demokratičnosti izbora iz ugla glasača jer oni ne biraju one na kompenzacionoj listi – objašnjava Vukojević.
Proporcionalni sistem u Izbornom zakonu BiH izgleda poprilično komplikovano. Ukupan broj važećih glasova koje partija dobije u izbornoj jedinici deli se sa 1, 3, 5, 7, 9, 11 formirajući količnike. Kada se nakon izbora dele poslanički mandati u toj izbornoj jedinici, ide se od partije koja ima najveći količnik, ka onoj koja ima najmanji. Kada se podele svi mandati, ostatak osvojenih glasova koristi se pri raspodeli kompenzacionih mandata koji u narodu nisu na dobrom glasu.
Dodik vodi
Sudeći prema istraživanjima javnog mjenja koja se ovih dana pojavljuju u javnosti, strankama opozicije ne bi mnogo pomoglo udruživanje snaga jer SNSD trenutmo ima podršku 53 odsto opredeljenih glasača.
Podsećamo da je lider SNSD Milorad Dodik za izborni cilj postavio osvajanje između 70 odsto i 80 odsto glasova, zajedno sa koalicionim partnerima. Prema istraživajnju Ipsosa, koje je objavio portal „Klix“, SDS je na drugom mestu u RS sa 22 odsto podrške ispitanih građana, za PDP bi glasalo sedam odsto građana, a za NDP samo tri procenta.
blic.rs
