Institucije BiH redom tonu u krizu – posle sednice parlamenta odgođeno je redovno zasedanje i Saveta ministara.
Ministri iz Srpske nisu želeli na sednicu, ali su nakon toga održali telefonske konsultacije samo o hitnim tačkama. Za dodatnu konfuziju pobrinuli su se ministri iz SDS. Dok Dragan Mektić tvrdi da Srbi ne žele da učestvuju u radu ove institucije sve dok ne bude rešen status revizije presude protiv Srbije, Mirko Šarović je izjavio da se neodržavanje sednice nema veze sa pokretanjem revizije.
Na sve to, predsedavajući Denis Zvizdić samouvereno tvrdi da će Savet ministara biti glas razuma, jer od njega zavise budući projekti.
– Ići ćemo ka saradnji sa Srbijom. Živimo jedni pored drugih. Nadam se da ćemo sličnu poruku dobiti iz od gospodina Vučića – izjava je Zvizdića koja potpuno odudara od zapaljive retorike njegovog stranačkog šefa Bakira Izetbegovića.
Upravo ostaje da se vidi hoće li se Izetbegović i Dragan Čović pojaviti na vanrednoj sednici Predsedništva BiH koju je za četvrtak sazvao Mladen Ivanić. Međutim, Izetbegović ne uliva nadu izjavom da na sednicu neće doći ako je Ivanić ne definiše na pravi način.
U svakom slučaju, kriza u institucijama BiH znači i zastoj u donošenju brojnih odluka, od kojih neke direktno utiču na život građana. Za premijerku RS Željku Cvijanović najveći problem je što ne funkcioniše Mehanizam koordinacije i što očito neće biti usvojeni zakoni o akcizama, kao uslov za kredit MMF.
– Ne ispune li u martu Federacija i Savet ministara uslove iz Pisma namere, moglo bi da dođe do redefinisanja aranžmana, a to znači strože uslove – upozorila je Cvijanovićeva.
Nakon ovoga, nameće se pitanje da li predstavnici RS treba da se vrate na sednice institucija BiH i ispune uslove za kredit ili da ostanu dosledni sve dok ne bude jasna sudbina revizije.
U Klubu poslanika SDS niko nije bio dostupan za izjavu, dok šef Kluba SNSD Staša Košarac kaže da je „prerano govoriti o bilo kakvom obliku angažmana“.
– Konačnu odluku o načinu postupanja poslanika SNSD doneće stranka i Narodna skupština RS, na temelju sastanka sa rukovodstvom Srbije i nakon sednice Predsedništva BiH – kaže Košarac.
Međutim, nisu akcize jedina „žrtva“ pokazivanja mišića u Sarajevu. Poslanik NDP Momčilo Novaković smatra da bi zahlađenje odnosa BiH i Srbije moglo da uspori ili zaustavi zajedničke projekte dve države, poput gradnje mosta i graničnog prelaza između Ljubovije i Bratunca, ali i najavljenog autoputa Beograd – Sarajevo.
Takođe, izvesno je da zbog krize nema ništa od odgovora na upitnik EU, izmena Izbornog zakona BiH, ali ni od zakona o Ustavnom sudu BiH koji najavljuju SNSD i HDZ.
Poslanik SDP Mirsad Mešić ocenjuje da je ova situacija dobro došla samo onima koji u BiH žele komplikacije.
– Liči mi na onu situaciju s početka devedesetih, kada vojnik JNA u Sloveniji leži u nekom grmu, pa ga pitaju da objasni o čemu se radi, a on kaže: „Ne znam, ovi kao hoće da se odvoje, a mi im kao ne damo“. Dakle, sve ovo je strahovito neinteligetno jer se bave stvarima koje nas vuku u velike probleme. Mislim na sve strane u BiH. Ovo je sistem spojednih posuda i utvrđivanje pozicija. To su ljudi opterećeni emocijama, koji su pametni samo u delu koji se zove opstanak na vlasti – kaže Mešić za „EuroBlic“.
Može li bez Srpske?
Prema poslovniku Predstavničkog doma, teoretski je moguće donositi odluke i bez poslanika iz RS, jer u drugom krugu glasanja odluka ili zakon prolaze ako protiv nije glasalo dve trećine ili više poslanika iz svakog entiteta.
Međutim, to bi bio uzaludan posao, jer svaki dokument mora u Dom naroda, a tamo nema kvoruma bez najmanje tri srpska delegata.
U Savetu ministara, za konačne odluke koje ne idu na potvrđivanja parlamentu potreban je najmanje jedan glas ministra iz svakog od tri naroda u BiH.
blic.rs
