Prvo demokratizovati postojeće stranke, pročistiti ih i podići izborni cenzus, pa bi rezultat bio daleko veći nego naturanje još jedne stranke u sveopšti haos. Uostalom, sve pametne stanke u svetu ne broje članstvo, nego pristalice…
Uhvatile se već startne pozicije za opšte izbore 2018. SBB neće više u koaliciju, ide samostalno. SDS se preustrojava sa novim predsednikom Govedaricom, s tim da slede izbori po vertikali, pa opet ko zna ko će biti predsednik i gde je tu ustrojstvo, a gde preustrojstvo prema Miletu the Greatest. Jer, čim je izabran, Govedarica je odmah naglasio da u SDS-u nisu izdajnici, čime je potvrdio da nastavlja put pravdanja i opravdavanja.
SDA spava na uvelim lovorikama i gura u prvi plan navodnih 25.000 radnih mesta, koja je stvorila “njihova” vlada. U Švedskoj i Nemačkoj verovatno.
HDZ nije baš na izborima prošao kako se nadao, malo su se pritajili, jer je očigledna svest da glasove dobijaju isključivo parama i pritiskom. Osim što se Čović the Optimista sastaje sa Dodikom the Referendumom. Para u budžetima uprkos zaduživanju i MMF-u sve manje, naravno. Valja već sada smišljati žvaku za naredne izbore, koji će, takođe, biti istorijski i odlučujući i sa istim alavim političkim ustima.
Ja bih, s tim u vezi, dala svoj skromni doprinos. Uz Srebrenicu, Stolac i Mostar, kao večnu inspiraciju za međusobno fingirano obljuvavanje, obavezno doraditi ekonomski program u skladu sa stanjem finansija.
Prva etapa, koju bi trebalo odmah započeti, da se mora biti siromašan zbog inata prema njima tamo. Biti sit nije patriotski, a samo najveće patriote podnose glad i neće da jedu i kad mogu. Srbi obavezno da naglase da je ramazan šega u poređenju koliko vaskoliko srpstvo može da posti! I svima to oglašavati, te se takmičiti koliko dana ko nije jeo. Bošnjaci da odmah kažu da će ramazan od sada trajati dve godine bez prekida, sve dok se ne postigne bošnjačko jedinstvo za Bajram-izbore. Sve i jedan pravi Bošnjak da i u medijima oglasi kad je zapostio, a telal da po ulicama izvikuje za one koji ne mogu ni hleba da kupe, a kamoli novine. Uvek ugroženi Hrvati da ne prekidaju korizmu od Uskrsa preko Uskrsa sve do Božić-izbora 2018. Pokora za autentične Hrvate do zadnjeg!
Druga etapa počinje nakon ove kampanje, u smislu šta se sme jesti tokom dana (za Srbe i Hrvate), a šta za iftar kod Bošnjaka. Elem, travu proglasiti posnom hranom, što, doduše, i jeste, no za iftar bi je valjalo spremiti bogatije, možda garnirati za zemljom bosanskom i to proglasiti još patriotskijim činom. Slagaće se sa odnedavna popularnim izjavama saučešće u vidu “Laka mu zemlja bosanska”. Sve to služiti uvek toplo uz poruku: “Mi bolje pasemo travu nego vi”, “Naša trava je hlorofiličnija/zelenija” i tome slično.
U trećoj etapi, netom pred izbore, obavljati sahrane/dženaze pomrlih od gladi i tome dati veliki publicitet kao dokaz sabornosti, pre svega, a onda i patriotizma: “Život za svoj narod”. Okriviti onu drugu stranu/strane za smrt toliko ljudi i odmah podneti zahtev MMF-u, Svetskoj banci, EBRD-u, EIB-u i ostalim fondovima u bratskoj Rusiji, sestrinskim arapskim zemljama, velikoj Nemačkoj za finansiranje uprave preživelih.
The Optimista Čović da upriliči posetu papi Franji i pohvali mu se da je u pokori kupio mnogo bolji auto nego onaj u kojem se vozi ponekad papa Franjo. The Optimistu Čovića obavezno beatizovati za života, mimo svih pravila, jer uspeo je da zadrži celog jednog Hrvata po kvadratnom kilometru. Da se sveti i ime Mileta Stolpnika Mirotočivog Čudotvorca, koji je pretvarao nešto u ništa, a Bakiru promeniti ime u Bakir ibn Alija halif Tajipov.
Za to vreme levica da se ujedinjuje dva puta sedmično, a ne jednom kao do sada. Nije red da se za male levičarske Napoleone ne čuje više ne bi li i zadnji stanovnik prestao da upotrebljava i levu ruku.
Nikad sreće od stranaka, koje niko ne zna po programu, već po vođi. Zato sam se i smejala i povraćala na činjenicu da je udarna vest bila na gotovo svim medijima da Senad Šepić i ja pravimo stranku. Nisam čula izjavu Fuada Kasumovića, samo videla da je, navodno, na pitanje da li on pravi novu neku stranku, odgovorio da ne pravi, ali pouzdano zna da stranku pravimo Šepić i ja. Prvo, ne znam šta ću ja u odgovoru na pitanje postavljeno njemu, a drugo mogao je reći od koga je tu nebulozu čuo. Da bar znam šta ko sanja, a šta se meni dešava.
Treba li još neka stranka ovoj državi, u kojoj svaki drugi stanovnik čeka nekog mesiju da reši sve probleme, a svaki treći da može da bude premijer/predsednik i da može da uzme koliko Mile/Dragan/Bakir? Naravno da ne treba. Prvo demokratizovati postojeće stranke, pročistiti ih i podići izborni cenzus, pa bi rezultat bio daleko veći nego naturanje još jedne stranke u sveopšti haos. Uostalom, sve pametne stanke u svetu ne broje članstvo, nego pristalice, a svoj rejting dižu angažovanjem profesionalaca.
Pametne, velim, ne bosanskohercegovačke.
Zato zadnjih dana povazdan ponavljam rečenicu da je Bosna i Hercegovina divna zemlja, samo šteta što je naseljena. Doduše, ne još zadugo sa ovakvim činodejstvujućim političarima.
DANI, 27.10.2016.
