Iako skok cijena goriva još nije u punoj snazi zakotrljao lavinu poskupljenja roba i usluga u BiH, što je uskoro očekivati, vozači su na svojoj koži već dobrano osjetili efekte novog Zakona o akcizama.
Podsetimo, 1. februara na snagu je stupio zakon kojim je putarina za sve vrste goriva povećana za 18 feninga, tako da litar trenutno u proseku košta 2,1 KM.
S obzirom na pomenuti iznos poskupljenja goriva, odnosno količinu koja se dnevno proda na benzinskim pumpama u BiH, vozači dnevno za gorivo izdvajaju skoro 600.000 KM više.
Naime, podaci Agencije za statistiku BiH pokazuju da je tokom 2016. ukupna potrošnja naftnih derivate iznosila skoro 1,42 milijarde litara. Od toga, 82 odsto otpada na saobraćaj, što znači da godišnje potrošimo 1,2 milijarde, a dnevno oko 3,3 miliona litara goriva.
Ostatak se odnosi na potrošnju domaćinstava, industrije, građevinarstva, poljoprivrede – sektora koji su se takođe našli na udaru najnovijeg skoka cena goriva.
Kad je reč o RS, statistike pokazuju da godišnje u proseku bude potrošeno goriva vrednosti oko 850 miliona KM, što je jedna trećina u ukupnoj potrošnji na nivou BiH.
S obzirom na zvanični podatak da čak trećina prometa u maloprodaji u Srpskoj odlazi na gorivo, jasno je da njegova potrošnja zauzima značajnu stavku u budžetima građana.
Marko V. iz Banjaluke koji do posla putuje oko 15 kilometara u jednom pravcu, kaže da mesečno potroši oko 60 litara goriva.
– Dakle, umesto 115, rezervoar me sad košta nešto više od 125 KM. Naravno da je mesečni trošak za gorivo veći, jer auto koristim i za druge potrebe, a ne samo za odlazak na posao. Za većinu građana nije reč o beznačajnom poskupljenju, s obzirom na činjenicu da su zarade prilično niske, a da troškovi života stalno rastu. U dodatnom problem naći ćemo se kad poskupljenje goriva zakotrlja rast cena roba čija je proizvodnja bazirana na gorivu. Nažalost, građani nemaju izbora nego da ćutke podnose razne namete, uvedene radi zapišavanja rupa u državnim budžetima. Kad je reč o gorivu, ovo poskupljenje će nas na godišnjem nivou koštati velike pare – kaže naš sagovornik.
S obzirom na pomenutu potrošnju goriva u BiH, nije teško izračunati da će se u državnu kasu, usled povećanja putarine za 18 pfeniga po litru, za samo godinu dana sliti najmanje 255 miliona KM.
S druge strane, pitanje je dana kada će se građani suočiti sa poskupljenjem prevoza, a zatim i hrane, što će biti još žešći udar na njihov ionako skroman životni standard.
Već je pala odluka o poskupljenju javnog gradskog prevoza u Banjaluci, pa će od 1. marta mesečne karte za radnike umesto 39,5 koštati 44, dok će cena pojedinačne karte sa 1,6 otići na 1,8 KM.
Takođe, čim su naftaši obnarodovali poskupljenje goriva koje je na snazi mesec dana, domaći proizvođači su počeli da računaju za koliko će morati da povećaju cene hrane.
Mlinari su objasnili da će, samo zbog poskupljenja prevoza koje je direktna posledica primene pomenutog zakona, vreća brašna biti skuplja za 50 do 75 feninga.
Naglasili su da će, međutim, značajnije poskupljenje uslediti kad se ovaj skok cena goriva ugradi u proizvodnju pšenice.
– Ovog trenutka je teško precizirati koliko će vreća brašna tada biti skuplja, ali, po nekoj računici, njena cena bi mogla da ode gore i za 3-4 KM. S druge strane, porast cene sirove nafte na svetskoj berzi, neminovno se preslikava na naše tržite naftnih derivata, nakon čega treba očekivati korekciju naviše cena ostalih proizvoda – rekao je predsednik Udruženja mlinara RS Zoran Kos.
Jasno je da će, ako cena brašna značajnije ode gore, i pekari, hteli to ili ne, biti prisiljeni da koriguju cene svojih proizvoda.
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS napravili su analizu uticaja donesenih zakona o akcizama na agrarni sektor, u kojoj je navedeno da se očekuje povećanje troškova poljoprivredne proizvodnje za četiri odsto, odnosno za nešto više od 60 KM po hektaru.
Poljoprivrednici iz Srpske uzdaju se u obećanje vlasti da će, umesto sa dosadašnjih 60, regresirano gorivo subvencionisati sa 82 feninga po litru.
U suprotnom, upozoravaju, skočiće proizvodnja kukuruza, silaže i senaže, samom tim i ostaloh poljoprivrednih proizvoda.
– Dizela je glavni energent u poljoprivrednoj proizvodnji, jer se na farmama sve radi dizel-motorima. Dakle, poskupeće proizvodnja i u ratarstvi i u stočarstvu – ističu poljoprivrednici.
Ekonomisti objašnjavaju da učešće goriva u poslovanju transportnih preduzeća iznosi 50 odsto.
– Kad litar poskupi za deset odsto, cena prevoza ide gore najmanje za pet odsto. Za očekivati je da će skočiti i cene hrane, i to minimalno za pet pa do deset odsto – isitču ekonomisti.
Sve teže poslovanje
Iako poručuju da razloga za poskupljenjem prevoza i te kako ima, prevoznici iz Srpske naglašavaju da nisu u poziciji da poskupe svoje usluge.
– U transportnoj delatnosti gorivo učestvuje najmanje 50 odsto, tako da je jasno koliko će nas njegovo poskupljenje opteretiti. Međutim, ne možemo da dignemo cene prevoza, jer bismo, zbog nelojalne konkurencije, izgubili značajan deo posla. Naime, cene naših usluga su iste i kad je litar košta 1,4 i sad, kad košta 2,1 KM – kaže predsednik Udruženja prevoznika za unutrašnji i međunarodni saobraćaj RS Nikola Grbić.
blic.rs
