Većina javnih preduzeća u Republici Srpskoj i BiH negativno posluje, finansijski izvještaji se često friziraju, obaveze se gomilaju, a nijedan direktor nije odgovarao za loše rezultate koje je iza sebe ostavio.
Iako je bilo inicijativa da se i direktori obavežu da moraju prijaviti imovinu kojom raspolažu, od toga nije bilo ništa, jer se javna preduzeća ovdje posmatraju kao politički plijen, pa nosioci vlasti nisu zainteresovani da to pitanje zakonski regulišu, kažu sagovornici portala CAPITAL.
U Srbiji je zakonom predviđeno da rukovodioci preduzeća koja su u državnom vlasništvu dostavljaju podatke o imovini Agenciji za borbu protiv korupcije. Ukoliko utvrdi da su direktori prekršili zakon, Agencija može podnijeti zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, a ako ni tada ne prijave imovinu, onda može protiv njih podnijeti krivičnu prijavu. Za ovo krivično djelo zaprijećena kazna zatvora je od šest mjeseci do pet godina.
Direktori javnih preduzeća zarađuju nekoliko prosječnih plata u RS, na čelo tih preduzeća dolaze na osnovu koalicionih ugovora, a za gubitke koje ostave iza sebe nikome ne odgovaraju.
Sagovornici CAPITAL-a ističu da je osnovni razlog potpuno haotičnog upravljanja javnim firmama to što nema volje političara da se tu uvede red.
Iz Transparency International BiH upozoravaju da je vrlo česta praksa direktora javnih preduzeća da posluju sa firmama koje su u njihovom vlasništvu što je čist primjer sukoba inetersa.
Portparol TI BiH Ivana Korajlić kaže da je ova nevladina organizacija predlagala u amandmanima koje je uputila Parlamentarnoj skupštini BiH da se Zakon o sukobu interesa, kao i propisi o imovinskim kartonima, prošire te da obuhvataju sve nosioce javnih funkcija i uključe i direktore javnih preduzeća.
„Ovo smo predložili upravo zbog česte prakse direktora javnih preduzeća da sklapaju ugovore i posluju sa firmama koje su u njihovom ili vlasništvu njihove porodice ili bliskih prijatelja, a da ne budu sankcionisani jer se na njih ne odnose propisi o sukobu interesa“, rekla je Korajlićeva.
Ona je naglasila da je neophodno rad javnih preduzeća urediti na način da posluju transparentnije i odgovrnije, a sam izbor rokovodstva izmjestiti iz političkih stranaka.
„Potrebno je institut javnog konkursa provesti tako da se pooštre kriterijumi i osigura da imenovani ispunjavaju visoke standarde. Nažalost, javna preduzeća se posmatraju kao najveći plijen političkih partija, i one još uvijek nisu spremne unaprijediti propise koji regulišu njihovo poslovanje, jer bi time i sebi smanjile prostor za partijsko zapošljavanje i isisavanje resursa“, kazala je Korajlićeva.
Slično mišljenje ima i ekonomski analitičar Zoran Pavlović koji za CAPITAL kaže da je praćenje i kontrola rezultata javnih preduzeća potpuno ispušteno iz zakona tako da ni direktori ne podliježu gotovo nikakvoj odgovornosti za rezultate koje postižu.
„Direktori javnih preduzeća u BiH nemaju status javnih službenika koji bi morali da daju imovinske kartone na početku i na kraju obavljanja tog posla. Javna preduzeća su u BiH, nažalost, postala plijen političkih partija koje se o njemu dogovaraju kada formiraju koalicije“, naglasio je Pavlović.
On je istakao da bi uvođenje prakse da i direktori javnih prduzeća dostavljaju podatke o imovini moglo da doprinese transparentnosti u radu tih preduzeća koje sada uopšte nema.
„Svako javno preduzeće moralo bi da ima veb stranicu na kojoj će biti objavljeni njihovi finansijski izvještaji, konkursi, podaci o zaposlenima. Javna preduzeća moraju biti transparentna u svim aspektima svog rada, ali kod nas je to još daleko. Mnogo je stvari koje se moraju staviti pod lupu javnosti“, istakao je Pavlović.
CAPITAL je objavio niz tekstova iz kojih je vidljivo da direktori javnih preduzeća krše zakon. Najuočljiviji primjer su „Šume RS“ koje godinama friziraju izvještaje, ne poštuju preporuke Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, a sličnih primjera ne manjka ni u „Elektroprivredi RS“, odnosno njenim zavisnim preduzećima.
capital.ba
