Nema sistemskog rješenja unapređenja energetske efikasnosti objekata

Društvo

Utopljavanje objekata, za šta će BiH dobiti novac od Zelenog klimatskog fonda dobar je napredak u domenu energetske efikasnosti, ali i dalje nedostaje sistemsko rešenje za unapređenje ove oblasti.

Zeleni klimatski fond obezbedio je bespovratna sredstva u iznosu od 17,3 miliona dolara za projekat energetske efikasnosti u BiH kojim će biti obuhvaćeno oko 430 javnih objekata u narednih osam godina.

Objekti će biti energetski obnovljeni tako što će biti zamenjeni prozori, ugrađena nova energetski efikasna fasada, a na pojedinim će biti rekonstruisan krov ili zamenjen sistem grejanja.

Iz Ministarstva za prostorno uređenje RS saopšteno je da će biti izrađen i softver koji će pokazati tačne uštede, kao i da bi ušteđena sredstva trebalo da se dalje ulažu u nove objekte.

Projekat će doprineti i prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, otvaranju novih radnih mesta, smanjenju zagađenja vazduha i zaštiti zdravlja građana.

– Drago nam je što će novac odobren od Zelenog klimatskog fonda biti uložen u unapređenje energetske efikasnosti (EE) na području BiH, jer bez primene mera EE i energetskog menadžmenta, nije moguće ostvariti tranziciju prema sto odsto obnovljivoj budućnosti. Na problematici EE, BiH najviše manjka u sektorima zgradarstva, u kojem se troši 50 odsto ukupne energije, i industrije- kaže Duška Kudra, koordinator programa u banjalučkom Centru za životnu sredinu.

Podseća i da u BiH nije usvojen akcioni plan za ispunjavanje preuzetih obaveza prema ugovoru o Energetskoj zajednici, niti čak postoji strateški pristup ovoj problematici koja je ključna za dalji razvoj BIH, odnosno ne postoji Energetska strategija na nivou BiH.

– Dok nam je sa jedne strane drago videti da će novac odobren od Zelenog klimatskog fonda biti uložen u unapređenje energetske efikasnosti na području BiH, postoji zabrinutost i bojazan da bez sistemskog rešavanja problematike, ovakav način upravljanja energije će ostati samo na domenu jednokratnih projekata – upozorava Kudra.

Ne može se reći da se u BiH nije radilo u ovoj oblasti, ali ipak su skromni rezultati i još ta oblast nije sistemski rešena, saglasni su i u tuzlanskom Centru za razvoj i podršku.

– Studije su pokazale da su u celom svetu najveći potencijali u uštedama u zgradarstvu i odatle veliki interes stranih donatora da ulože značajna sredstva baš u tu oblast u BiH. Uz pomoć međunarodnih projekata i programa, skoro 50 javnih objekata je utopljeno u BiH. Što se tiče zakonske regulative, RS malo bolje stoji jer od 2013. godine ima zakon koji reguliše ovu oblast, dok je u Federaciji on urađen ovog aprila i tek treba da se sistemski reguliše ta oblast i da se urade Akcioni planovi koji će zadati određene rokove, dužnosti i obaveze – ističe Amir Zahirović, menadžer projekta u tuzlanskom Centru za razvoj i podršku.

On podseća da istovremeno i nevladine organizacije sprovode različite projekte na unapređenju EE, te rade na edukaciji i podizanju svesti građana u ovoj oblasti.

– Godinama organizujemo besplatne savetodavne radionice u zimskom periodu u Banjaluci, Sarajevu i Mostaru gde stručnjaci građanima objašnjavaju šta je energetska efikasnost i kako se primena tih mera odražava na nas. Takođe, partneri smo sa USAID u programu u kojem radimo sa 15 opština u BiH na izradi Akcionih planova energetske efikasnosti. Taj dokument za određeni period reguliše kako će opština na svojoj teritoriji rešiti probleme javnih zgrada, komunalija, saobraćaja, javne rasvete, rasvete i grejanja objekata, komunalne usluge, jer sve su to oblasti u kojima se može poboljšati energetska efikasnost- pojašnjava Zahirović.

Dodaje da je Centar sa partnerima ove godine dobio i veliki projekat u vrednosti 3,2 miliona maraka, koji finansira EU, i kojim se predviđa utopljavanje šest škola u Tuzlanskom kantonu i jedne u Brodsko-posavskoj županiji u Hrvatskoj.

Stari objekti

Procene govore da je 70 odsto javnih objekata u BiH izgrađeno pre više od 30 godina, kada se nije vodilo mnogo računa o energetskoj efikasnosti, i da ih je zato neophodno renovirati.

U Srpskoj postoji više od 800 obrazovnih ustanova i više od 75 objekata u oblasti zdravstva koje je potrebno obuhvatiti projektima energetske efikasnosti.

Do sada je u RS obnovljeno 16 škola i 2 bolnice, dok su radovi u toku na 7 objekata.

blic.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *