Sistem radi svoje, a čovek ima priliku da misli glavom pa da pokuša da nešto uradi za svoje dobro. Sa druge strane, sistemu odgovara da vrtimo točak, vraćamo kredite i radimo da bi mašina radila, a ne zbog našeg napretka i lepog života. Međutim, pravo na mišljenje niko nam ne može oduzeti.
Ovako razmišlja jedan od najuspješnijih srpskih glumaca, miljenik pozorišne, filmske i televizijske publike Nebojša Glogovac, koji sa jednakim žarom igra uloge u serijama i klasičnim dramskim komadima.
Rođeni Trebinjac, koji se kao sedmogodišnjak preselio u Srbiju, pojavio se u popularnoj seriji “Bolji život”, gdje je imao malu ulogu, a šira publika upoznala ga je i zavoljela zahvaljujući liku Zlatka Gavrilovića u seriji “Porodično blago”.
– Biti glumac je divno, to je divan posao koji kada se dobro uradi ima i svoju satisfakciju, ali ta satisfakcija se završava na aplauzima i na tome što te neko sretne na ulici pa ti kaže da je sinoć bilo dobro u pozorištu ili da je gledao neki film pa mu se dopao. Tu je i ljubav koju primamo od ljudi koji nas vole – kaže Glogovac koji je prvu glavnu ulogu imao 1995. u filmu “Ubistvo s predumišljajem”.
Za to je dobio i nagradu za najbolju mušku ulogu “Car Konstantin” na Filmskom festivalu u Nišu.
– Status glumca u Srbiji trenutno nije dobar i nadamo se boljem. Prinuđeni smo da se snalazimo, da radimo sve što nam se nudi ili bar većinu toga radi egzistencije i da bismo mogli da preživimo – priznaje glumac koji ima bogatu kolekciju odigranih uloga, ali i priznanja koja je dobio za njih.
Junak filmova kao što su “Nebeska udica”, “Klopka”, “Žena sa slomljenim nosem” osvrće se i na sadržaje koje emituju brojne televizije u regionu.
– Rijaliti programi su kao turbo folk. Gledajući tuđe živote i grupu ljudi koja se negde nalazi i kao eto živi, zaboravljamo na svoje probleme i na to da ih treba rešiti. To u stvari služi da zavara narod. I kao sva jeftina zabava lako se prima, jer razmišljamo o tuđim sudbinama i gledamo njihove užasno niske moralne i etičke norme – primjećuje Glogovac.
Od “Sumnjivog lica” preko “Hadersfilda” pa do “Hamleta”, u kome trenutno igra naslovnu ulogu, stvara briljantne glumačke bravure na pozorišnoj sceni.
– Mi smo talentovan narod, imamo tu privilegiju da umemo iracionalno da mislimo, da budemo duhoviti, mada je to ranije bilo izraženije nego danas. Na ovim prostorima postoji ta vrsta spremnosti glave da prihvati nešto kao što je pozorište, film i umetnost uopšte. Međutim, umetnost nije stavljena na pravi pijedestal i nije podržana sistematski – ocijenio je glumac koji je imao priliku da igra u različitim komadima književnih velikana na sceni svog matičnog teatra Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Kada bi kultura bila više podržana, smatra on, onda bi i narodu bila skrenuta pažnja da je nešto lepo i vredno pa bi ljudi postali kulturno osviješteni.
– Samo se bojim da se duhovne vrednosti ne zametnu u neki ćorsokak i da negde u tom prikrajku postanu apsolutno nebitne. Duša uvek traži umetnost, treba joj ta vrsta hrane, to je nasušna potreba. Potrebno je podići celu kulturnu politiku na viši nivo – smatra glumac koji je više puta dočarao i likove iz prošlosti.
Kaže da nikada ne otkriva mnogo detalja u vezi sa budućim projektima.
– Nove uloge ne volim da spominjem zbog sujeverja da ne bi nešto propalo. Postoje neki planovi, ali dok ne budu sigurni, ne volim da javno najavljujem i pričam o tome – iskren je Glogovac.
“Ubice mog oca”
– Ovo je prva srpska serija koja ima trilersku napetost i taj način pričanja priče i slikanja kadrova. Sve je vrlo interesantno, priča je intrigantna i kako vidim posle nekoliko epizoda ljudi su vrlo uzbuđeni. Raspravljaju ko je ubica, zanima ih šta se dešava, rešavaju slučajeve… To je znak da je igra dobro smišljena i da serija radi svoj posao – kaže Nebojša Glogovac o seriji “Ubice mog oca”.
Glas Srpske
