Više od dva miliona konvertibilnih maraka prošle godine isplaćeno je iz budžeta Republike Srpske za stranku SNSD, predvođenu Miloradom Dodikom, dok je Ujedinjena Srpska Nenada Stevandića dobila gotovo 400.000 KM. No, koliko zaista znamo o finansiranju političkih stranaka u Republici Srpskoj i šta donosi odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita o zabrani ovakvih isplata?
Ivana Korajlić, izvršni direktor Transparensi Internešnela BiH, za N1 upozorava: ono što političke stranke prikazuju u svojim izvještajima često je samo vrh ledenog brijega.
Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), SNSD je prošle godine prihodovao više od tri miliona KM, pri čemu su članarine iznosile oko 860.000 KM, a donacije oko 230.000 KM. Međutim, pitanje takozvanih “crnih fondova” i neprijavljenih sredstava ostaje otvoreno.
“Čak i da se Šmitova odluka u potpunosti sprovede, stranke poput SNSD-a i Ujedinjene Srpske mogu i dalje doći do novca kroz netransparentne, moguće nelegalne izvore, uz dodatni pritisak na javne resurse i privatne subjekte”, pojašnjava Korajlićeva.
Upozorava da 80 posto prihoda političkih stranaka dolazi iz budžeta, što znači da bi Šmitova odluka, barem na papiru, trebalo da bude težak udarac za njihove aktivnosti.
Međutim, iskustvo pokazuje da političke stranke, naročito one na vlasti, imaju mehanizme za alternativno finansiranje, uključujući zloupotrebu institucija, javnih ustanova i preduzeća.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik već je najavio da će pronaći druge načine za finansiranje stranke, što jasno ukazuje na potencijalne rupe u Šmitovoj odluci.
