Srbi evakisani iz Vuhana stigli u Beograd

Region

Na beogradski aerodrom “Nikola Tesla” večeras sinoć je, nešto prije ponoći, doputovalo četvoro državljana Srbije, koji su evakuisani iz kineskog Vuhana.

 

Oni su poslije evakuiacije iz Vuhana, žarišta epidemije virusa korona, prebačeni u Francusku, gdje su proveli dvije sedmice u karantinu.

 

U Beograd su doputovali redovnim letom iz Francuske nakon dvonedeljnog karantina u Eks-on-Provansu, u blizini Marselja, a tom prilikom su podijelili svoje utiske.

 

Vidno raspoloženi i nestrpljivi da što prije stignu kućama, ispričali su da nijednog trenutka nisu bili uplašeni, a da je karantin bio monoton.

 

Stefan Vojnić, koji je pola godine na studijama u Vuhanu, rekao je da je u trenutku kada je grad i zvanično zatvoren za sve zbog epidemije virusa, već znao da je zatvoren za vladine službenike i zdravstvene radnike tako da je pretpostavljao da će se to desiti. Strah nije osećjao, ali nije očekivao da će epidemija ovako dugo trajati, bez naznaka za smirivanje.

 

“Čudna situacija je bila. Nisam ni par dana pre toga izlazio, nije mi bilo prijatno da se krećem u masi ljudi”, priča Stefan koji je Vuhan, kada je prvi put nakon zatvaranja izašao napolje, vidio totalno drugim očima. Tada je u stvari video sam grad, jer do tada je na ulicama uvijek bila gužva.

 

“Ulice su bile prazne, možda jedna kola prođu i to mi je bilo zanimljivo, čak sam i snimio par klipova”, prisjeća se on.

 

Evakuacija je bila izvjesna, priča Stefan koji je to zaključio jer je već čuo da se evakuišu Britanci, Amerikanci i da postoji francuski avion, na osnovu čega je pretposatvio da će biti evakuacije za građane iz svih evropskih država.

 

Nije mu se žurilo da izađe iz Vuhana, a iščekivanje je po prvi put osjetio kada je evakuacija bila izvjesna, ali se nije znao tačan dan kada će biti i obavljena, pa nije bio siguran da li i koliko treba namirnica da nabavi.

 

Bez obzira što im je u karantinu u Francuskoj, nadomak Marselja, bilo ograničeno kretanje, Stefan je kazao da je pozitivno iznenađen, a najjači utisak koji nosi iz karantina jesu zvijezde na nebu koje su poslije duže vremena uspjeli da vide, s obzirom da je Vuhan veoma zagađen.

 

“Nas četvorica nismo osećali strah da će testovi pokazati da smo zaraženi. Bili smo i najslobodniji u karantinu što se toga tiče za razliku od nekih koji su bili u strahu i nisu izlazili iz soba. Kinezi su se žalili na nas i na to što ne nosimo maske sve vreme”, ispričao je Stefan.

 

U Kinu se, ukoliko ovaj semestar bude mogao da završi onlajn, neće vraćati prije septembra, ali ako to ne bude slučaj, povratak ga očekuje u aprilu.

 

“Ali, u slučaju da do aprila bude samo rastao broj zaraženih, razmisliću dobro da li ću se vraćati”, naveo je Stefan.

 

Aleksandar Kalaba, profesor fizičkog i fudbalski trener, poslednje dvije godine živi i radi u Kini. Pričajući o proglašenju epidemije kaže da je po zatvaranju grada, s obzirom da su ulice bile puste, strah od toga da će se zaraziti, bio manji nego dok je sjedio u sobi i čitao novine.

 

“Veći strah se oseti kada se sedi u sobi i čitaju apokaliptični naslovi, da ljudi padaju na ulicama, što ja nisam video”, ispričao je Aleksandar i dodao da su i kola hitne pomoći bila rijetka, odnosno da su se mogla čuti i vidjeti da prođu na dva sata, što je uobičajeno za tako velike gradove.

 

Ambasada je dva dana nakon zatvaranja grada dala proglas da će biti evakuacije, priča Aleksandar i prisjeća se da im je bilo jasno da stvari neće ići brzo, s obzirom da su Kinezi “veliki formalisti”. Dok je čekao na evakuaciju nije se plašio, niti mu se žurilo jer, kako je naveo, svjestan je bio činjenice kakvi su Kinezi, kao i toga gdje je i kakva je situacija i nije želio sebi da daje lažnu nadu.

 

“Dobili smo i informaciju da su i Rusi hteli da pomognu i da smo mogli i sa njima otići, ali hvala Bogu nismo, jer su ih odveli u Sibir na minus 30”, priča kroz smijeh Aleksandar.

 

U karantinu su imali sve što je im bilo potrebno, priča Aleksandar, koji ima male primjedbe na hranu, jer je bila jednolična.

 

“Nismo bili uplašeni, prvih par dana smo se ponašali i malo slobodnije, što drugima u karantinu nije odgovaralo, pa su se žalili na nas i morali smo da se pritajimo. Kada stižeš iz Srbije, gde si prošao sve i svašta, neki virus i maska koja bi trebalo da reši sve probleme, deluje malo banalno”, priča Aleksandar.

 

Kako je naveo, u Francuskoj su im dva puta radili testove, za koje su im ljekari rekli da su najtačniji i najbolji, čak bolji i od testiranja krvi, jer se uzima bris iz grla, sinusa, a virus korona je respiratorna bolest, a ne krvna.

 

Nadali su se, nakon što je prvo testiranje pokazalo da su svi negativni, da će ih pustiti nekoliko dana prije iz karantina, ali to se nije dogodilo, što je, kako i sam sada smatra, bolje, jer sigurni su da su zdravi i da nisu ugroženi, kao i da ne mogu nikoga drugog da ugroze.

 

Agencije

Tagged

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *