Ljekari u Hitnoj nemaju šifru za propisivanje recepata na teret Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, jer su dužni da hitne slučajeve zbrinu na licu mjesta, odnosno da im odmah daju lijek.
Potvrdili su to u Fondu zdravstvneog osiguranja nakon učestalih žalbi pacijenata, koji su zbunjeni što lek, koji im usred noći propiše lekar u Službi hitne pomoći, u dežurnoj apoteci moraju da plate. Konfuzija je nastala zbog toga što su, u zdravstvenom sistemu RS, stvari tako posložene da bi terapiju koja je pacijentu neophodna odmah trebalo da daju u Hitnoj.
U Domu zdravlja Banjaluka kažu da je većina lekova, koji se daju u Službi hitne pomoći, u ampuliranom obliku, pa se pacijentima daju kroz infuziju ili kao inekcije. Ako je ipak potrebno propisati lek na recept, pacijentu se objasni da će lek morati da kupi, a ako mu je zdravstveno stanje stabilno, da se odmah ujutru javi doktoru koji je ovlašten za propisivanje lekova na teret Fonda, objašnjavaju u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Refundacija
Dodaju da do sada nisu imali pritužbi pacijenata zbog plaćanja leka, jer Služba hitne pomoći u Banjaluci uglavnom zbrinjava vitalno ugrožene pacijente, kojima je neophodna ampulirana terapija ili intervencija u Univerzitetskom kliničkom centru RS.
Činjenica je, međutim, da se lek na recept iz Hitne plaća, ali iz Fonda poručuju da „pacijent ni u kom slučaju ne sme biti oštećen”.
– Ako i kupi lek, koji je na listi Fonda, trošak će mu biti nadoknađen. Tačnije, Fond će mu u potpunosti refundirati novac za tako kupljeni lek – objašnjavaju u Fondu.
Poručuju da će, ipak, uskoro analizirati postojeću praksu kako bi razmotrili mogućnost eventualnih izmena u ovoj oblasti, a sve u interesu pacijenata.
Neobaveštenost
Da razloga za razmatranje itekako ima pokazuje i primer Vesne S. iz okoline Banjaluke, koja je nedavno sa malim detetom zbog nagle prehlade završila u Hitnoj.
– Samo su mi dali recept i ja sam odjurila u dežurnu apoteku. Račun sam, u toj gužvi, jednostavno bacila. Niko mi nije ni rekao da novac mogu refundirati u Fondu ili mi to bar nisu objasnili na pravi način – kaže ova majka.
U još delikatnijoj situaciji su ljudi u manjim mestima, gde dežurne apoteke nema nadaleko, pa sve zavisi od toga koliko su lokalni domovi zdravlja snabdeveni lekovima, a lekari i medicinske spremni za brze intervencije.
Naime, u Srpskoj rade samo tri dežurne apoteke: u Bijeljini, Doboju i Banjaluci, dok sva ostala mesta, uključujući i gradove Prijedor, Zvornik i Trebinje, nemaju tu privilegiju.
Primer Kalinovika
Da čak i u malim i udaljenim opštinama ipak sve može funkcionisati na dobrobit pacijenta pokazuje i primer Kalinovika.
– Mi naprosto ne pitamo šta je čija nadležnost, nego gledamo kako da pomognemo jedni drugima. Dežurne apoteke nema u blizini, ali u Domu zdravlja imamo dežurnu sestru, koja uvek može pozvati doktora koji je u pripravnosti, a može pacijentu dati i lek koji ima u apoteci Doma zdravlja – kaže načelnica opštine Kalinovik Mileva Komlenović.
Dodaje da su stanovnici velikih gradova u RS u lošijem položaju, jer su “žrtve zdravstvenog sistema, koji često ne funkcioniše”.
Šifre nisu ništa novo
Iz FZO RS i Doma zdravlja Banjaluka podsećaju da Fod finansira one lekove koji se nalaze na njihovoj pozitivnoj listi i koje propisuju lekari koji za to imaju šifru.
– Konkretno, te šifre dobijaju, osim lekara porodične medicine, i pedijatri za decu do šest godina i ginekolozi za žene starije od 15 godina. Dakle, i oni lekari kod kojih se ide bez uputnice. Nije reč ni o kakvoj novini, nego se ova praksa primenjuje već dugi niz godina – naglašavaju u Fondu.
blic.rs
