Po osnovu statističkih podataka, u celoj BiH ima 191.552 zaposlena u javnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu, što znači da svaki četvrti zaposleni prima platu iz budžeta. Njihove plate koje se finansiraju novcem poreskih obveznika, izuzev prosvetara, veće su u proseku za oko 200 maraka od onih koji im platu zarađuju – radnika iz privrede. Po podacima Agencije za statistiku BiH, zvanični posao imaju 750.543 osobe.
Entitetske vlade i Savet ministara BiH obavezali su se u Pismu namere Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja juna ove godine usvojiti operativne planove za smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru na osnovu registra zaposlenih koji će im biti izrađeni uz pomoće Svetske banke.
Za sada nijedna vlada i Savet ministara nisu se oglašavali o ovom poduhvatu, ali imaju rok još mesec dana da saopšte rezultate.
O ovim pojedinostima nisu upoznati ni predstanici sindikata u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
Tomislav Vrhovac, predsjednik Sindiktata javne uprave RS, kaže da je prošle godine dogovoreno sa predstavnicima Vlade da neće biti smanjenja broja radnika u javnoj upravi.
– Ali, zato su nam od ove godine smanjili minuli rad što se odrazilo na smanjenje javne potrošnje – ističe Vrhovac.
On dodaje da je definisano da će se broj zaposlenih regulisati prirodnim odlivom – penzionisanjem i da neće biti novih zapošljavanja.
Međutim, na sajtu Agencije za državnu upravu RS svako može videti da je samo ove godine bilo oko dvadesetak konkursa za zapošljavanje u javnom sektoru. Osim toga, rashodi za lična primanja zaposlenih u ovoj godini su budžetom predviđeni 723,1 milion KM, a prošle godine su bili manji za oko 400.000 KM.
Predsednik Sindikata državnih službenika i nameštenika u FBiH Salih Kruščica kaže da neće i ne sme biti otpuštanja radnika u javnom sektoru kao tehnološki višak.
– Dogovorili smo se da ne bude novih zapošljavanja i posle penzionisanja, a da se potreba za tim radnim mestima rešava preraspodelom, recimo iz jednog ministarstva u drugo – kaže Kruščica.
Međutim, kako kaže, na terenu ima kršenja tog dogovora pa se zapošljavaju novi ljudi naročito na nižim nivoima – u opštinama i gradovima.
– To je taka aparat da se ne može kontrolisati – upozorava predsednik Sindikata državnih službenika i nameštenika u FBiH.
Rezidentni predstavnik MMF u BiH Francisko Parodi rekao je da u okviru novog aranžmana nisu dogovarani budžetski rezovi, već su se umesto toga saglasili o ograničavanju potrošnje na plate i naknade zaposlenih u javnom sektoru i postepenom smanjenju velikog broja zaposlenih u javnom sektoru.
– Reforme u javnom sektoru podržaće sve ove mere, kao i duboke fiskalne reforme usmerene na postizanje veće efikasnosti i transparentnosti. MMF i vlade su se dogovorile da će potrošnja u narednih tri do pet godina rasti sporijim tempom u odnosu na ekonomiju što će dovesti do smanjenja veličine vlade u odnosu na ekonomiju, a oslobodiće resurse za privatni sektor- rekao je Parodi.
On je naglasio da vizija koju dele jeste da privatni sektor preuzme primat u generisanju rasta, što je slučaj u većini zemalja Evropske unije.
Parodi je objasnio da vlasti imaju za cilj smanjiti javni dug koji je u BiH krajem prošle godine iznosio oko 45 odsto bruto društvenog proizvoda kroz postepenu fiskalnu konsolidaciju uz istovremeno smanjenje veličine administracije i unapređenje kvaliteta vladine potrošnje.
blic.rs
