U sivoj ekonomiji u BiH godišnje se izgubi više od četvrtine BDP, što znači da ilegalni ekonomski tokovi za samo godinu dana progutaju oko 7,4 milijarde KM.
Naime, najnovije istraživanje nadležnih agencija pokazalo je da siva ekonomija u BiH čini čak 25,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji je lane iznosio 29,9 milijardi KM.
Reč je o pojavi koja se odnosi na neprijavljivanje radnika, neregistrovanje prodajnih transakcija, skrivanje prihoda, a siva ekonomija je najprisutnija tamo gde postoji gotovinsko plaćanje, posebno u oblastima trgovine, ugostiteljstva i usluga, gde je i veći rizik za postojanje rada na crno.
Prema nekim procenama, više od 200.000 radnika u BiH hleb zarađuju na ovaj način, dok se pouzdano ne zna koliko je firmi koje nesmetano rade, a nisu registrovane. Procenjuje se da na ljudima koji nemaju izbora nego da rade bez prijave, poslodavci u BiH, po osnovu neplaćenih poreza i doprinosa, svakog meseca utaje oko 85 miliona ili milijardu KM godišnje.
Spremni na rad bez prijave
Zvanična statistika pokazuje da je u ovoj državi skoro pola miliona nezaposlenih. Poseban problem je što su mnogi od njih spremni da, i kad nađu posao, rade bez prijave.
Miroslav S. iz Banjaluke, koji kao konobar već godinu dana radi na crno, kaže da je posao dobio samo zahvaljujući tome što je pristao da radi bez prijave.
– Gazda je rekao da me ne može prijaviti i da odlučim šta ću. Pošto nisam imao izbora, pristao sam, jer mi je najvažnije bilo da dobijem kakav-takav posao – navodi naš sagovornik.
Ministru krivi radnici
Ministar rada RS Milenko Savanović ističe da su i radnici koji pristaju na ovakav angažman odgovorni za cvetanje sive ekonomije.
– Naravno, krivica je i na poslodavcima koji krše zakon, a posebno na kontrolnim organima, odnosno Poreskoj upravi i Inspektoratu RS. Siva ekonomija je rak-rana ne samo kod nas, nego i u državama regiona, zbog čega svi moramo da damo doprinos da se ova pojava, zbog koje ostajemo bez ogromnih sredstava, dovede u neke razumne okvire – ističe Savanović.
Poreznici bez preciznih podataka
U Poreskoj upravi RS ne raspolažu preciznim podacima koliko siva ekonomija godišnje „proguta“ novca, ali ističu da je činjenica da se radi o značajnim iznosima.
– Smatramo da bi smanjenje gotovinskih plaćanja u sektoru potrošača imalo pozitivan uticaj na smanjenje sive ekonomije, te dovelo do povećanja budžetskih prihoda. Promovisanje bezgotovinskog plaćanja jedan je od načina da se smanji udeo pasivne sive ekonomije, koja je najzastupljenija u maloprodaji hrane, pića, duvana – kaže direktorka Zora Vidović.
Prema njenim rečima, siva ekonomija ima više negativnih posledica na čitavo društvo.
– Naime, rad u takozvanoj sivoj zoni, pored toga što stvara nelojalnu konkurenciju onima koji posluju legalno, znači i neprikazivanje prihoda i utaju poreza. Sve to dovodi do manje budžetskih prihoda, samim tim i manje novca koji bi bio na raspolaganju za dobrobit celokupne društvene zajednice – naglašava Vidovićeva.
Fiskalizacijom do više novca
U Poreskoj upravi RS naglašavaju da je uvođenje fiskalizacije dovelo do smanjenja sive ekonomije.
– Jasan pokazatelj postepenog smanjenja sive ekonomije u RS je i rast javnih prihoda u Republici Srpskoj u posljednjih devet godina. Naime, u tom periodu javni prihodi su povećani sa 1,756 milijardi KM u 2008. godini na 2,164 milijarde KM u 2016. godini što je za više od 408 miliona KM i predstavlja rast veći od 20 procenata – kaže direktorka ove uprave Zora Vidović.
Dodaje da, ipak, koliko god jedna država nastoji pravno regulisati obavljanje ekonomskih aktivnosti, uvek postoje segmenti u kojima veći ili manji obim ekonomskih transakcija izmiče propisima.
blic.rs
