Samo devet odsto ispitanika iz Bosne i Hercegovine smatra da su ekonomske i političke prilike u BiH bolje nego prije četiri godine, rezultati su ankete Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) objavljene krajem 2016. godine, koja je provedena u državama u tranziciji.
Ovakav postotak puno je niži od prosjeka za jugoistočnu Evropu, te za 17 odsto niži nego u ostalim državama koje se smatraju tranzitnim. Anketa u BiH provedena je nad 1.500 građana iz različitih slojeva društva, a samo 150 od ukupnog broja ispitanika smatra da je nivo korupcije u BiH smanjen u posljednje četiri godine.
– Takav rezultat je za 18 odsto niži od prosjeka u jugoistočnoj Evropi, te za 23 odsto u odnosu na države u tranziciji. Jedna četvrtina ispitanika vjeruje da njihova domaćinstva žive bolje nego prije četiri godine, ali je zato svaki treći ispitanik odgovorio da je zadovoljan svojom trenutnom finansijskom situacijom, što je znatno iznad prosjeka u regiji – navodi se u istraživanju.
Sociolog, Srđan Vukadinović, komentarišući ovakve rezultate, kaže da to, zapravo, pokazuje da su ljudi zadovoljni svojim životom, ali se, s druge strane, postavlja pitanje šta je to, prema njihovim kriterijima, zadovoljavajući kvalitet života.
– Vjerovatno su naši sugrađani koji su ovako odgovorili ponukani turbulencijama koje se dešavaju u BiH i svijetu. Vide da mnogi ostaju bez posla, kompanije se gase, pa kažu: „Bolje bilo šta nego ništa“ i pristaju na mrvice koje im se nude – pojašnjava Vukadinović.
Prema njegovom mišljenju, ljudi u BiH su postali „žilavi“ i znaju se snaći pa je u većini slučajeva ono što je drugima malo njima dovoljno.
– Možemo vidjeti da su naši kafići uvijek puni, a takvo nešto nećemo vidjeti u Briselu. To ukazuje da mi na određeni način imamo dobar kvalitet života – mišljenja je Vukadinović.
Takođe, ovo ispitivanje javnog mišljenja pokazalo je da građani BiH nisu previše optimistični ni kada je riječ o budućnosti. Tek 36 odsto od 1.500 anketiranih smatra da će njihova djeca imati bolji život nego sadašnje generacije, piše Avaz.
Dakle, prema rezultatima, nivo optimizma u BiH je niži za 39 odsto u odnosu na države jugoistočne Evrope i 50 posto niži nego u tranzitnim državama.
Vukadinović ističe da bi država trebala raditi na tome da budućim generacijama bude bolje.
– Ovaj procenat zabrinjava zbog toga što ljudi ne vide da sistem radi u tom pravcu, izgubilo se povjerenje i u političke elite, da oni mogu doprinijeti poboljšanju života. S druge strane, oni koji vjeruju da će biti bolje to mišljenje zasnivaju na individualnom angažmanu, odnosno smatraju da će oni uraditi sve da osiguraju bolje uslove života svojoj djeci – naglasio je Vukadinović.
Čak 1.125 ispitanih smatra da se BiH ne može pohvaliti poštenim pravosudnim sistemom. Između ostalog, 46 odsto ispitanika u BiH podržava demokratski sistem, a 36 odsto tržišnu ekonomiju.
Dalje, njih čak 27 odsto smatra da bi, pod određenim okolnostima, u BiH bolje funkcionisao autoritativni sistem, a njih 30 odsto smatra da bi planska ekonomija imala bolje učinke od slobodne.
Ekonomski analitičar, Admir Čavalić, komentarišući rezultate istraživanje, ističe da je najveći problem privrede BiH nedostatak „privrednog duha“, što znači da Bosanci nisu dovoljno poduzetni i ne cijene dovoljno privrednike u svom okruženju.
– Nismo prihvatili modalitete funkcionisanja slobodnog tržišta i tržišne ekonomije. Ne razumijemo benefite koji dolaze s ovim sistemom, jer u okviru planske ekonomije dobro smo živjeli samo fiktivno – govori Čavalić.
Odnos među polovima
Kada je riječ o stavovima prema ženama u BiH, 89 odsto ispitanika smatra da su žene jednako sposobne kao i muškarci, a 76 odsto anketiranih vjeruje da je važno da njihova ćerka završi fakultet. Takođe, 46 odsto muškaraca i 31 odsto žena misli da su muškarci bolji politički lideri od žena.
Izvori informisanja
59 odsto – televizija i radio
51 odsto – razgovor s porodicom, prijateljima ili kolegama
35 odsto – internet i društvene mreže
Države u kojima je provedena anketa
Države u tranziciji, prema EBRD, su Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bjelorusija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Estonija, Makedonija, Gruzija, Mađarska, Kazahstan, Kosovo, Kirgistan, Latvija, Litvanija, Moldavija, Mongolija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka, Slovenija, Tadžikistan, Turska, Ukrajina i Uzbekistan.
avaz.ba
