Ni studentima sa najvećim prosekom ocena, nakon fakulteta nije zagarantovan siguran posao, već su kao i ostali prepušteni sami sebi.
Indeks pun desetki, nagrade, priznanja i diploma sa visokim prosekom akademcima puno znače, ali sudeći po njihovim iskustvima poslodavcima baš i ne.
Retki su se, kažu, snašli zahvaljujući upornosti i sreći, a neki i uprkos diplomi sa visokim prosekom, ni danas nemaju stalno zaposlenje.
Stvarna slika je da u Banjaluci, ali i u drugim gradovima, najbolji pedagozi rade u pekari, profesori hemije čiste stubišta, a mašinski inženjeri građane uslužuju na pumpama.
Najbolji primer za to je Borjana Kljunić, diplomirani profesor nemačkog jezika na Filološkom fakultetu u Banjaluci, čija diploma sakuplja prašinu na ormaru.
Borjana nakon fakulteta nije imala ponuda čak ni da ostane na fakultetu, što je ranijih godina bilo praksa.
– Kao student generacije apsolutno nijednu poslovnu ponudu nisam dobila. Radila sam u nekoliko škola, kao zamena, ali stalnog zaposlenja nema ni na vidiku. Bilo je svega, a nažalost, imala sam susreta i sa nameštenim konkursima – kaže Borjana i dodaje da se često zapita da li iko ceni nagradu studentu generacije.
Iako bi joj mnogi pozavideli na poznavanju jezika i otišli na Zapad prvim letom, Borjana je upisala master studije, te kaže da neće odustati od svog cilja – da nađe stalni posao u svojoj državi.
– Nisam se nikada pokajala zbog izbora profesije, ostala bih ovde, ali nemoguće je planirati budućnost na poslovnom planu. Za sada mi je premija dobiti stalni posao. Nadam se da će doći vreme kada će se obrazovanje više ceniti – kaže ona, te dodaje da bi naše obrazovanje moglo biti i bolje.
Slično misli i najbolji student Ekonomskog fakulteta, koji kaže da nije zadovoljan našim obrazovnim sistemom. Međutim, Bojan Kresojević, adakemac koji je diplomirao sa prosekom 9,7, za razliku od većine svojih kolega dobio je posao, jer je, kako sam kaže, imao mnogo sreće.
– Imao sam sreću da je tadašnji direktor Fonda zdravstvenog osiguranja, koji mi je predavao, cenio moj trud i rad i ponudio zaposlenje. Međutim, visina proseka, kao pojedinačni faktor, je dobra podloga, ali ne i garancija uspeha – kaže Bojan, koji sada radi u Fondu, a takođe je upisao master studije.
Iako je dobio posao i pažnju Univerziteta, Bojan kaže da je svestan rupa u sistemu obrazovanja, te da poznaje mnogo studenta sa visokim prosekom, kojima ta pažnja nije na zadovoljavajućem nivou.
– Imam više primedbi na postojeći sistem obrazovanja kod nas, jer je još od prvih učenjačkih dana dominantan podsticaj ka učenju napamet. Mislim da bi sistem učenja na bazi logičkog zaključivanja i kreativnog načina razmišljanja bi povećao kredibilitet proseka i povećao njegov značaj prilikom zapošljavanja – kaže Bojan.
Praksa na Univerzitetu
Od prošle godine na nivou Univerziteta u Banjaluci donesena je Odluka kojom se najboljim diplomiranim studentima, omogućava obavljanje pripravničkog staža. Tako da, 16 najboljih svake godine dobija priliku da na svojim fakultetima odrade pripravnički rad i nadaju se da će im to otvoriti neka nova vrata.
– Naši fakulteti su puni inteligentnih mladih ljudi koji toliko vrede, da bi nam pozavideo celi svet. Nadam se da ćemo jednom imati priliku da se ostvarimo u sopstvenoj zemlji – zaključuje Borjana.
blic.rs
