Čak 120 novih lekova u Bosni i Hercegovini od maja stoji zarobljeno na rafovima, čekajući na registraciju. Među njima su i oni koji na tržištu BiH nemaju zamenu, odnosno lek drugog proizvođača, poput nekih za lečenje alergijske astme, teških oblika šizofrenije i citostatika u terapiji karcinoma pluća.
Agenciju za lekove i medicinska sredstva, inače zaduženu za registrovanje novih medikamenata, u međuvremenu su mnogi optužili da opstruira ovaj proces. Direktor Agencije Aleksandar Zolak, međutim, za “Novosti” tvrdi da je za ovu blokadu pre svega krivo Veće ministara BiH.
– Da bi se lek pojavio na tržištu, postoji procedura koja mora da se ispoštuje. U ovom slučaju sve je izostalo. Komisija za lekove pri Ministarstvu civilnih poslova BiH, koja inače odlučuje o validnosti i kvalitetu medikamenata, nije uradila svoj deo posla, jer za to nije dobila naknade. Naknade im plaćamo mi, ali samo uz odluku Veća ministara BiH, koju nikako da donesu. Upravo zbog toga i stoji ceo proces.
* Vas su pojedini mediji nabedili da ste lično odgovorni za ovu blokadu?
– Odluke Veća ministara nema. A bez odluke, ni ja ne mogu da donesem rešenje o naknadama članovima Komisije za lekove.
* Kakve su moguće posledice ove blokade?
– Od maja 120 novih lekova čeka na prvu registraciju. Farmaceutske kompanije mogu da budu suočene sa izgubljenom dobiti, a onda da zbog toga tuže Bosnu i Hercegovinu. S druge strane može da bude ugroženo i zdravlje stanovništva, jer među tim lekovima verovatno ima i onih koji na tržištu nemaju zamenu, zbog čega pacijenti neće imati pravu terapiju.
* Koliko ste zadovoljni obimom primene novog pravilnika o lekovima? Čini se da su građani i dalje nezadovoljni.
– Dobar deo građana nije shvatio suštinu primene novog pravilnika. Oni će imati posrednu korist. Naime, tržište nam je vredno oko 600 miliona, od čega 85 čine sredstva fondova. Njima će primenom novog pravilnika ostati oko 12, 12,5 odsto sredstava “viška”, što je u novcu nekih 60 i nešto miliona, koje će ti isti fondovi imati priliku, naravno ukoliko prema tom novcu budu imali “domaćinski odnos”, da preusmere u nove terapije. To će posredno pogodovati građanima.
* Zašto su pojedini lekovi drastično poskupeli?
– Poskupeli su pojedini lekovi koji ne idu na recept, kao što je na primer “paracetamol”, ali i čitava paleta sličnih lekova, čiji je udeo u tržištu oko 15 odsto. Nažalost, na podizanje cena bezreceptnih lekova ne možemo da utičemo, jer ne podležu državnoj regulativi.
JEFTINIJE OD SLOVENIJE
POSLE primene novog pravilnika, gde smo danas, u odnosu na region?
– Kad su lekovi u pitanju, jeftiniji smo poprilično od Slovenaca, nešto od Hrvata, ali smo skuplji od Srbije. To nije neobično ako znamo da je, pre svega, kod nas PDV 17 odsto, u Srbiji 10, kod nas 25 odsto marža, kod njih od deset do 12 odsto. Već je tu razlika od 20 odsto. U svakom slučaju, nakon donošenja Pravilnika, nema više slobodnog formiranja cena, a to je veliki plus za državu.
novosti.rs
