Strateški prioritet Republike Srpske u idućih pet godina biće sprečavanje sukoba interesa u organima vlasti.
To je navedeno u Nacrtu strategije za borbu protiv korupcije za period 2018 – 2022. koju će Narodna skupština RS razmatrati na sednici šestog februara. Kako tvrdi Vlada, to je na redu nakon što je usvojen zakon koji štiti prijavljivače korupcije i nakon jačanja tzv. integriteta u institucijama za borbu protiv korupcije.
– Sprečavanje sukoba interesa je neophodno obezbediti u narednom strateškom periodu intervencijom u odnosu na važeći Zakon kojim se reguliše sprečavanje sukoba interesa, kao i podrškom i jačanjem kapaciteta Republičke komisije za sprečavanje sukoba interesa – navodi se u Nacrtu nove strategije.
Nejasne odredbe
Odredba zakona koja će gotovo sigurno da bude izmenjena jeste ona koja se odnosi na nespojivost funkcija. Naime, izabrani predstavnici, nosioci izvršnih funkcija i savetnici dužni su da podnesu ostavku na svaku od nespojivih funkcija i poslova najkasnije jedan dan pre preuzimanja javne funkcije.
– Međutim, odredbama sadašnjeg zakona nije na jasan način propisano koje funkcije su nespojive kako bi Komisija mogla postupati, te je u tom smislu neophodno izvršiti njegove izmene i dopune – piše u strategiji.
Upravo je (ne)spojivost funkcija u Srpskoj najveći problem, a to se najbolje vidi u Narodnoj skupštini gde trećina poslanika istovremeno ima posao i u javnom sektoru.
Jedan čovek, jedna plata
Poslanici iz vlasti koji imaju i dodatne poslove u javnoj sferi nedavno su za „EuroBlic“ rekli da sve rade po zakonu i da će se duplih pozicija odreći tek onda kada budu obavezni po zakonu. U opoziciji smatraju da je to potrebno uraditi pod hitno.
– Suština je da iz javnog sektora jedan čovek može da ima samo jednu platu. Direktori u javnim preduzećima i ustanovama, kao što su bolnice, domovi zdravlja ili elektrodistributivna preduzeća, ako žele da se bave politikom, moraju da se odreknu jedne od funkcija. Nemoguće je da budete direktor u „Elektroprivredi“, a onda postanete poslanik i donosite zakone iz te oblasti. Nije jednaka borba za poslanika ako idete s funkcije direktora bolnice koja ima 500 zaposlenih i nekog čoveka koji traži glas na bazi kvaliteta rada ili nečeg drugog – kaže za „EuroBlic“ potpredsednik NDP Zdravko Krsmanović.
Politička volja
Efekat dosadašnjeg rada Komisije za sprečavanje sukoba interesa jeste da su 54 funkcionera dobrovoljno podnela ostavku. Međutim, radi se uglavnom o lokalnim funkcionerima, dok su zbog lošeg zakona najviši zvaničnici izbegli odgovornost.
Do sada je bilo nekoliko inicijativa za izmenu Zakona o sukobu interesa, ali u Narodnoj skupštini ništa od toga nije usvojeno. Da li će ovaj put biti drugačije?
– Verujem da postoji politička volja da se u RS unapredi oblast borbe protiv sukoba interesa i da će kroz ovu Strategiju i Akcioni plan do toga i doći – kaže za „EuroBlic“ predsednica Republičke komisije za utvrđivanje sukoba interesa Obrenka Slijepčević.
Ova komisija je već sačinila spisak onoga što bi trebalo menjati u zakonu. Pre svega, u zakon je neophodno uključiti sve funkcionere koji imaju prihod iz budžeta, a to znači javna preduzeća, javne ustanove, sve agencije, komisije, državne službenike i funkcionere na lokalnom nivou. Takođe, za osobe kojima je pravosnažno utvrđen sukob interesa traži se obavezno vođenje prekršajnog postupka.
Softver
Komisija traži i uvođenje softvera za elektronsku obradu imovinskih kartona koje joj dostavljaju funkcioneri kao i uvezivanje sa policijom, Poreskom upravom, a po mogućnosti i sa tužilaštvima. Time bi se stvorio preduslov da Komisija proverava tačnost podataka iz imovinskog kartona funkcionera i povezanih lica.
Između ostalog, Republička komisija traži da se iz novog zakona obavezno izbaci odredba koja kaže da CIK BiH oduzima mandat funkcioneru po konačnosti ili pravosnažosti rešenja ove komisije. Razlog je neusklađenost zakona zbog čega je do sada bilo mnogo problema između CIK i Komisije RS.
Kupuju prvi auto
Na pitanje šta je, osim izmene zakonodavstva, još potrebno za uspešnu borbu protiv sukoba interesa u RS, Obrenka Slijepčević kaže: “Konstantna budžetska sredstva, donacije, podrška nevladinog sektora i međunarodnih organizacija, te razvoj Komisije kroz ljudske resurse i materijalne uslove”.
Budžet Republičke komisije je povećan, a između ostalog za 30.000 KM kupiće automobil koga nisu imali za 10 godina postojanja.
– Moj stav je da će i pre isteka 2022. Komisija funkcionisati kao što funkcionišu komisije u okruženju – prognozira Slijepćevićeva.
blic.rs
