Pavle Terzić (22) i Gavrilo Vučetić (23) su studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i učesnici protesta Protiv diktature, koji su se dešavali
tokom aprila. Pre nekoliko dana im je iz tužilaštva stiglo obaveštenje da je Policijska stanica Stari grad protiv njih podnela zahtev za
pokretanje prekršajnog postupka, zbog toga što nisu prijavili skup.
Na adresu naših sagovornika 27. septembra je stigao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u kome im se na teret stavlja da su 21.
aprila ove godine počinili prekršaj na protestnom skupu u Beogradu. Njih dvojica su odlični studenti. Pavle već četiri godine učestvuje u
organizaciji Bitef festivala, a Gavrilo radi kao producent na brojim snimanjima. Na protestu su uvek bili kulturni i pristoji i to tvrdim kao
novinar koji je sa tih protesta izveštavao svakog dana.
Oni su osumnjičeni da su prekršili 22. član Zakona o javnom okupljanju, u kome piše da će se “novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do
150.000 dinara kazniti fizičko lice kao organizator ako održi okupljanje bez prijave nadležnom organu”.
Svako ko je bio na protestima zna da je teško utvrditi ko je organizator, jer ga zapravo nije ni bilo. Ukoliko bi se na osnovu angažovanja i
isticanja odlučivalo, na spisku policije bi moralo da se nađe dvadesetak ljudi, jer je najmanje toliko u nekom trenutku držalo megafon i nešto
govorilo, a u prvim redovima se našlo još više ljudi.
Kako je policija odlučila da vi budete organizatori, s obzirom na to da organizator protesta zapravo nije postojao?
Gavrilo: Mislim da smo nas dvojica energični i jednostavno smo se na tim protestima izdvojili jer smo donosili pozitivnu energiju i smišljali
parole i pesmice. Pošto smo uglavnom mi držali megafon, verovatno su pomislili kako bismo nas dvojica bili idealni ako jednog dana treba
nekom da se napakuje organizacija protesta, u pokušaju da se ljudi obeshrabre da iskažu javno svoj stav i da se posumnja kako su oni bili
instruirani spolja.
Pavle govori na protestu protiv diktature
Pavle: Nama megafon nije služio kao način da instruiramo ljude, jer je svako mogao da ga uzme u ruke i kaže šta misli.
S obzirom na to da su protesti prošli bez ijednog incidenta, nisu očekivali prijave, a posebno ne nekoliko meseci nakon događaja za koji se
terete. Kažu da ih je policija tokom protesta samo jednom legitimisala i to u rutinskoj proveri. Tako su i došli do imena ovo dvoje ljudi.
Kako Gavrilo navodi, poziv za saslušanje je za sada dobio samo on, Pavle ga još čeka.
U članu 13. istog zakona piše da se ne prijavljuju “spontana mirna okupljanja, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni
događaj, nakon tog događaja, koji se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom
nastalog događaja”. Kako Pavle kaže, to je upravo definicja protesta kakvi su se odvijali na ulicama prestonice posle proglašenja rezultata
predsedničkih izbora.
Znam da ovo pitanje zvuči besmisleno, ali zašto niste prijavili skup?
Gavrilo: Mi nismo prijavili skup, jer ga mi nismo ni organizovali. Ja studiram produkciju, pa da sam hteo nešto da organizujem ja bih to
danima najavljivao da bih imao što veći odziv, i naravno da bih otišao u policiju i prijavio, jer ja često odlazim tamo da prijavim snimanja i
znam proceduru. Poenta ovog protesta je bila upravo u tome što oni nisu organizovani i bili su samo poligon za iznošenje mišljenja.
Pavle: Pritom je na svakom protestu bilo 100-200 policajaca pod punom opremom, tako da je logično da očekuješ da je to prijavljeno.
Čak i da smo razmatrali činjenicu da skup možda nije prijavljen, ko smo mi da to prijavimo?
Gavrilo: Ko smo mi da stanemo ispred 10.000 ljudi? Mi smo dva najobičnija monka, koja imaju razne obaveze pored fakulteta. Ovo je
samo pokušaj da neko dokaže da protesti nisu spontani i da nas proglasi stranim plaćenicima ili nam zalepi neku sličnu etiketu.
Kako nam objašnjavaju, razlozi da izađu na proteste su bili strogo lični.
Gavrilov ujak je još devedesetih otišao u Pariz i tamo zasnovao porodicu, on ne želi da njegov život tako izgleda. On je rođen na Dorćolu,
tu je odrastao i tu želi i da umre. Samo ne želi da trpi više ovakav sistem u kome pobeđuje uvek jači, a ne onaj ko je u pravu. Kaže da su
policija i sudstvo efikasni samo kada treba da brane vlast, jer tužbe protiv studentana i novinara odmah budu procesuirane, a kada su
građani ugroženi isti taj sistem im ne pomaže.
Da li se plašite da ćete u delu medija biti okarakterisani kao huligani, strani plaćenici…?
Gavrilo: Ne plašim se, ja znam da nisam ništa loše uradio i svi iz mog okruženja znaju da sam momak za primer. Šta god budu rekli, mene to
ne pogađa. Šta više, ako me ovaj loš i brutalno nasilan sistem proglasi huliganom, to mi je još jedan dokaz da ja to nisam.
Pavle: Svako ko pokuša da nas ocrni, ocrniće samo sebe. Ja bih se pre zapitao kada bi u “režimskim medijima” o nama pisali nešto
pozitivno, a sve negativno što se u tim glasilima o nama napiše, za nas lično je pozitivan publicitet.
Noizz.rs
