Vlast i poslodavci u Srpskoj ove godine mogu da očekuju štrajkove kao vid sindikalne borbe koji može da uplaši drugu stranu, ma ko bio na njoj, poručuje predsjednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić.
Naglašava da je praksa pokazala da protesti ne uzbuđuju pretjerano socijalne partnere, zbog čega se metode iskazivanja radničkog nezadovoljstva moraju inovirati.
– Ako prava radnika budu ugrožena, u strategijama granskih sindikata štrajk će ove godine sigurno biti dominantna opcija – kaže Mišićeva.
Zašto je nedavno odluka pala na mirne proteste?
Predsjednici granskih sindikata ušli su u pregovore i izneli neoborive dokaze da smanjenju plata, odnosno minulog rada, nema mjesta. Međutim, vlast je pregovarala u stilu – uzmi ili ostavi. Sindikati nisu pristali na smanjenje, pa su odlučili da organizuju proteste.
Činjenica je da su oni više bili stvar forme, a ne suštine?
U javnosti uvijek postoji pitanje da li je dovoljno ljudi izašlo na proteste. U ovom slučaju, poslata je vrlo jasna poruka protiv smanjenja plata, sa nagovještajem drugih mjera na koje su sindikati spremni.
Šta to praktično znači?
Nema para – nema posla, koliko para – toliko posla. Nadam se da će štrajk, koji je efektan i efikasan vid sindikalne borbe, ponovo zaživjeti.
Ministar rada Milenko Savanović poručio je da je sve uzaludno, da novaca nema.
Izjave naših ministara dovedene su do apsurda. Ministar finansija Zoran Tegeltija tvrdio je da smanjenja plata neće biti, da su to dezinformacije. Onda je gospodin Savanović rekao da će plate biti smanjene, i tako je i bilo.
Kako komentarišete to što se naša vlast često poziva na evropsku praksu?
Najtragičnije je kad se čuje da u radnici u Evropi nemaju naknadu za prevoz, smrt člana porodice, za rođenje djeteta. Samo o jednom ćute, a to je da najniža satnica u tim zemljama iznosi osam evra. Gospodo, platite sat rada u RS osam evra, pa o prevozu nećemo ni pričati.
Šta da očekujemo u godini koja je pred nama?
U pogledu socijalne stabilnosti, 2017. će biti veoma burna.
Povećati plate u realnom sekotoru
U novu godinu smo ušli sa 25 KM većom najnižom platom.
To su dvije nepune vreće brašna po 25 kilograma ili veoma skroman, da ne kažem bijedan, ručak za dva dana za četvoročlanu porodicu. Međutim, jedino što smo uspjeli bar simbolično da povećamo u ovoj godini je najniža plata. Ona treba da bude odskočna daska za povećanje plata u realnom sektoru, do čega će morati da dođe u 2017.
Zašto ljudi bježe od realnog sektora?
Zato što niko neće da da svoje dijete da završi zanat i da radi za 370 KM, deset sati dnevno, bez godišnjeg odmora i bez slobodnih dana.
EuroBlic
